Савезничке конференције

Конференција у Јалти

Током Другог светског рата одржаване су конференције на којима су се државници договарали око важних питања.

Атлантска повеља 1941.

Атлантска повеља, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил

Атлантска повеља  потписана је у августу 1941. године, на бојном броду "Принц од Велса" на Атлантском океану. Винстон Черчил, британски премијер, и Френклин Рузвелт, председник САД су склопили споразум, познат као Атлантска повеља. Овим споразумом су утврђена основна начела ратне политике. Сваком народу коме је у рату силом одузета независност гарантовано је право на суверенитет и избор облика државне владавине. Свим државама гарантовано је учешће у светској трговини, међународној сарадњи, као и право на слободну пловидбу. Атлантску повељу потписао је Стаљин, и касније још 15 држава. Међу првим потписницама била је и влада Краљевине Југославије која се тада налазила у избеглиштву.

Брод Принц од Велса на коме је потписана Атлантска повеља

Декларација Уједињених народа

У Вашингтону је крајем 1941. и почетком 1942.г одржана конференција на којој је створена антифашистичка коалиција. Њен званичан назив био је Коалиција Уједињених народа. Представници 26 земаља у Вашингтону су прихватили начела Атлантске повеље и потписали Декларацију уједињених народа 1. јануара 1942.г. Овом конференцијом постављени су темељи Уједињених нација.

Потписнице су се обавезале да неће потписивати одвојене мировне споразуме са Немачком, Италијом или Јапаном, и да ће против чланица Тројног пакта употребити сва средства, војна и економска.

Коалицију Уједињених народа предводили су САД, Велика Британија и СССР.

Конференција у Техерану

Конференција у Техерану одржана је од 28. новембра до 1 децембра 1943. године. Тада су се први пут састала "велика тројица", Стаљин, Рузвелт и Черчил. Стаљин је тражио да се отвори други фронт у Европи да би се ослабио немачки притисак на СССр. Черчил је сматрао да други фронт треба отворити на Балкану, међутим, удовољено је Стаљиновом захтеву да други фронт буде отворен у западној Европи, у Нормандији јер се тиме постижу највећи војни ефекти, приморавање Хитлера да ратује на два фронта и растерећење совјетских трупа на Источном фронту. Рузвелт је подржао Стаљина и договорено је искрцавање америчких и британских трупа у Нормандији, док би Црвена армија покренула нову офанзиву. Према Рузвелтовом захтеву договорено је да чим Немачка буде поражена, СССР објави рат Јапану.

На овој конференцији југословенски партизани признати су као савезници и донета је одлука да им се пружи помоћ у ратном материјалу, храни и опреми. Ускраћена је подршка Југословенској војсци у отаџбини (ЈВУО) генерала Михаиловића.

Конференција у Бретон Вудсу

Одржана је 1944. године међународна монетарна и финансијска конференција. Тада је основана Светска банка и Међународни монетарни фонд да би се осигурала средства и зајмови ради  помоћи међународној економији.

Конференција на Јалти (Крим)

Конференција на Јалти је најзначајнија конференција велике тројице, и друга конференција  на којој су учествовали Черчил, Рузвелт и Стаљин. Разговарано је о завршним ратним операцијама и послератним политичким односима. Договорена је подела Немачке на четири окупационе зоне - америчку, британску, француску и совјетску. Договорено је да ће три месеца после окончања рата у Европи Совјети објавити рат Јапану. Расправљано је и о ратној одштети коју би Немачка требало да плати. Договорено је да се призна прокомунистичка влада у Пољској попуњена представницима избегличке пољске владе у Лондону. На сличан начин решен је и проблем у Југославији. Одлучено је да априла 1945. године буде организован скуп представника свих народа који су учествовали у борби против фашизма и формирана међународна организација која ће бринути о миру у свету.

Конференција у Сан Франциску

Одржана је у априлу 1945. На овој конференцији формирана је Организација уједињених нација. 26. јуна 1945 године 51 држава је потписала Повељу Уједињених нација. Циљ је био одржавање међународног мира и сигурности. Од 24. октобра Уједињене нације почињу званично да делују.

У Хагу је основан Међународни суд.

Конференција у Потсдаму

Одржана је од 23. јула до 2. августа 1945. године у Потсдаму, предграђу Берлина. Френклин Рузвелт је умро у априлу 1945. године, а на место председника САД дошао је Хари Труман.

Стаљин, Черчил и Труман су разговарали о окупацији Немачке. Немачка територија источно од Одре и Нисе припадала је Пољској, а Аустрија је потпала под управу четири земље. Донета је одлука да се Немачка потпуно разоружа, а њена ратна индустрија уништи или стави под надзор савезника. Савезници су се сложили да сви ратни злочинци буду кажњени. Донет је и закључак о оснивању Савета министара пет великих држава (СССР, Велика Британија, САД, Француска и Кина) са задатком да изради предлоге мировних уговора с Италијом и свим осталим фашистичким државама.

Comment Stream