ЕРИТРОЦИТИ СА ОСТАЦИМА ЈЕДРА И ПАТОЛОШКИМ ИНКЛУЗИЈАМА

Еритроцитопоеза је процес стварања зрелих еритроцита (црвених крвних зрнаца) из њихових матичних ћелија преко процеса размножавања, сазревања и губљења једра и дешава се (нормално) скоро искључиво у косној сржи, у оквиру морфолошке целине еритробластног острва.

ЕРИТРОЦИТИ СА ОСТАЦИМА ЈЕДРА

Ховел-Џолијева телашца

Ховел-Џолијева телашца су названа по Вилијам Хенри Ховелу и Јустин Мари Џолију. То су мале, округле инклузије које се боје као једро ацидофилног еритробласта.

Каботови прстенови

Еритроцити са патолошким инклузијама

Изглед еритроцита може се променити ако се у њима појаве различити ненормални састојци. Такви састојци се могу открити посматрањем обојених еритроцита, а називају се патолошке инклузије.

Бартонела бацилиформис

Бартонела бацилиформис је грам негативна, аеробна, покретна бактерија величине од 2-3 микрометара. Бактерија је откривена од стране перуанског микробиолога Алберто Бартона 1905, али то није објављено све до 1909 године. Бартон их је првобитно идентификовао као ендоглобуларне структуре, што су заправо биле бактерије које су живеле у црвеним крвним зрнцима.

Хајнцова телашца

Хајнцова телашца су инклузије у ћелијама црвених крвних зрнаца настале од денатурисаног хемоглобина.Ова телашца је 1890. године открио немачки научник Роберт Хајнц. Он их је описао као инклузије повезане са случајевима хемолитичке анемије.

Сидеротичне грануле

1945. године Папенхајмер и сарадници описали су тројицу пацијената чије су црвене крвне ћелије, након спленектомије, имале инклузије када су бојене Гимза или Врајтовом методом. Ова телашца су црвено-љубичаста, обично округласта. Други истраживачи су такође описали сидеротичне грануле у еритроцитима, чак и пре Папенхајмеровог истраживања.

Базофилне пунктације

Базофилне пунктације представљају остатке рибонуклеинских киселина, то су плава зрнца, неједнаке величине. Еритроцити са овим инклузијама су већи од нормалних.

Азурофилне гранулације

Азурофилне гранулације налазе се код тешких анемија и код акутних леукоза. По изгледу су сличне базофилним пунктацијама, али су обојене црвено-љубичасто.

Шифнерове пеге

Шифнерове пеге су структуре које се односе на хематолошки налаз повезан са особом оболелом од маларије, искључиво везане за плазмодијум овале и плазмодијум вивакс.

Плазмодијум маларије

Род пласмодијум обухвата велики број врста, од којих су четири (П. вивакс, П. овале, П. фалципарум, П. маларије) патогене за човека и изазивају обољење маларију. У животном циклусу врста рода пласмодијум имају два домаћина.

Одређивање броја ретикулоцита

Ретикулоцити су незрели еритроцити (црвена крвна зрнца). У костној сржи, из матичних ћелија, деобом и сазревањем се развијају ћелије еритроцитне лозе. На крају настају ретикулоцити који се преводе у црвена крвна зрнца.

Метода по Волферу

За ову методу припремамо размаз крви прста или ресице уха. На једну трећину стаклене плочице, прво помоћу штапића ставимо кап бриљант-крезил-плаве боје, а затим и 2-3 капи крви, а онда друго обојено предметно стакло преко. Приљубљивањем плочица, измешамо боју и крв. Плочице затим одвојимо и направимо размаз који се суши, а потом и микроскопира имерзионим објективом. Ретикулоцити имају у размазу исту боју као и еритроцити, жуто-зелену, али поседују ретикулофиламентозну супстанцу љубичасто-плаве боје, која се запажа у виду мреже и тачака.

Одређивање пречника еритроцита

Одређивање пречника еритроцита врши се ради утврђивања врсте анемије. Номалан пречник износи 7,5µм. За одређивање пречника еритроцита постоји више метода, али је најчешћа Прајс-Џонсонова.

Метода Прајс-Џонсонове криве

За ову методу неопходан је размаз периферне крви, који посматрамо уз помоћ имерзије и јаког осветљења. Мери се пречник око 500 округлих еритроцита.

Comment Stream