АНЂЕЛИ

Анђео је натприродно биће које је присутно у многим религијама, чија је дужност да служи Богу или боговима. Анђео је веома важан у три аврамске религије: јудаизму, хрисћанству и исламу.

Сабор светог архангела Михаила

Небеска Јерархија

Анђели добијају имена према својим службама, а у анђелској небеској јерархији разликујемо девет чинова (врста):                                                                                                

  1. Серафими (Σεραφείμ)
  2. Херувими (Χερουβείμ)
  3. Престоли (Θρόνοι)
  4. Господства (Κυριότητες)
  5. Силе (Δινάμεις)
  6. Власти (Εξουσία)
  7. Начела (Αρχαί)
  8. Арханђели (Αρχάγγελοι)
  9. Анђели (Αγγελοι)

Анђели у иконографији

Анђели се, на иконама сликају у људском облику, јер су се у том облику појављивали током људске историје. Увек се сликају као млади људи, зато што они немају телесних жеља и брига. Пошто Анђели немају ничег телесног на себи, зато се и претпоставља да немају никаквог узрока који би им кварио и ружио њихову младост и лепоту, и зато су они вечно млади и лепи. Увек су обучени у белу одећу, плаштове, у знак чистоте и невиности, а само се Архистратиг Михаило слика у оделу какво су у давна времена носиле војводе. Седми васељенски сабор (787) је одредио да се Анђели увек иконопишу на такав начин.

Бели анђео

Једна од најлепших и најчувенијих дела српске средњовековне уметности, фреска Бели анђео приказује анђела који седи на празном гробу васкрслог Господа. Божији гласници –анђели су невидљива духовна бића, бесмртни су. Имају разум и слободну вољу. Ово је приказ сцене из јеванђеља у којој жене мироносице (жене које доносе мирисе за помазање мртваца) трећег дана долазе на Христов гроб и затичу га празног. Сусрећу анђела, који их пита зашто траже живог међу мртвима. Ово питање прво је сведочанство Христовог васкрсења.

ЈЕЗИК

Анђео потиче од грчке речи ангелос, што значи посланик или гласник воље Божије.

УМЕТНОСТ

У православној уметности Васкрсење Христово се приказује на два начина – као силазак Христов у ад (у подземље), и као долазак мироносица на гроб.

ИСТОРИЈА

Манастир Милешева задужбина је краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног, братанца Светог Саве. Манастир је подигнут у 13. веку, а живопис овог манастира спада у ремек-дела српског фреско-сликарства. У Милешеви нам је сачуван и најпознатији портрет Светог Саве, са плавим очима.

Плави анђео

Документи, писани трагови, више су него шкрти. Раскошно је нешто друго, оно писано бојама, живописано, по свој прилици с краја 13. столећа. Слово је, дакле, о ариљској цркви посвећеној мало познатом епископу Ахилију из грчке Ларисе, учеснику првог Васељенског сабора у Константинопољу 325. године.

Зна се да је на месту ове данас беле и витке богомоље некад давно, мисли се крајем 10. и почетком 11. века, постојао византијски храм који су изградили грчки монаси добегли на живописну ариљску висораван изнад непредвидљиве Моравице и кристалног Рзава. Ту је, по причи дотеклој тек у назнакама, по повратку из Никеје, с потврдом о аутокефалности српске цркве у бисагама, архиепископ Сава (око 1220. године) сместио једно од дванаест епископских седишта у граничним областима тадашње државе. У то време данашње Ариље се, по истоименој реци, звало Моравица.

крај!